Пољопривредници тракторима блокирали кружни ток у Никшићу: „Минут до 12 је за црногорску пољопривреду“
Никшић, 9. октобар 2025 — Симболично „у минут до 12“, пољопривредници из више градова Црне Горе окупили су се у Никшићу и тракторима блокирали кружни ток према Кличеву, шаљући снажну поруку државним институцијама да је вријеме за хитну промјену аграрне политике. Протестно окупљање, које је трајало око пола сата, организовао је Пољопривредни кластер Црне Горе као вид упозорења на, како тврде, недовољну подршку државе сектору који „храни нацију“.
Мали агробуџет – велика упозорења
Предсједник Пољопривредног кластера Црне Горе, Бошко Миличић, нагласио је да су пољопривредници незадовољни агробуџетом за 2025. годину и да овако мали нивои издвајања не обезбјеђују опстанак сектора. Према његовим ријечима, укупни државни буџет Црне Горе износи око четири милијарде евра, док је агробуџет, заједно са донацијама ЕУ , 77 милиона евра. Од тог износа, 66 милиона долази из државних извора, а свега 30 милиона евра усмјерава се директно на подршку пољопривреди.
„То значи да агробуџет чини свега 1,65 одсто укупног државног буџета, док је директна државна подршка пољопривредницима мања од 0,8 одсто. Тај број јасно показује колико држава заиста мало улаже у оне који је хране“, поручио је Миличић.
Он је додао да Пољопривредни кластер Црне Горе тражи повећање издвајања за пољопривреду на пет одсто државног буџета, што сматрају минимумом за опстанак производње.
„Пољопривреда није трошак, већ улагање у храну за породице, у будућност села и младих људи који желе да остану и раде на земљи. Када држава помогне фармеру да купи стеону јуницу, то није трошак — то је инвестиција“, нагласио је он.
Дефицит и увоз као пријетња домаћој производњи
Миличић је упозорио и на алармантне податке о спољнотрговинском дефициту, који је прошле године премашио 3,5 милијарди евра, а велики дио тог износа односи се на увоз хране. Само у 2024. години увоз хране и пића достигао је 976 милиона евра, од чега је сам увоз хране 772,4 милиона евра.
„Како да смањимо дефицит ако не подржимо домаћу производњу? Како да села живе, а храна буде домаћа и доступна, ако држава окреће главу од оних који је хране?“, поручио је Миличић, најавивши почетак кампање „Купуј домаће“, којом позива грађане да куповином домаћих производа подрже економију Црне Горе.
„Ово није апел, ово је ултиматум. Минут до 12 је! Пољопривреда заслужује више. Грађани заслужују сигурну, здраву и домаћу храну, а не зависност од увоза“, истакао је он.
Гласови са терена: путеви, инфраструктура и конкуренција
Окупљени пољопривредници указали су и на бројне практичне проблеме који додатно отежавају производњу у руралним подручјима.
Кенан Сијарић из бјелопољског села Шиповице подсјетио је да је инфраструктура у сеоским подручјима у веома лошем стању:
„У бјелопољској општини имамо више од 800 километара сеоских путева који нису асфалтирани. Без пута, струје и воде, нема ни пољопривреде“, казао је он.
Брано Кецојевић из Никшића, који се већ 25 година бави пoљопривредом, нагласио је да је увоз пољопривредних производа и неформална трговина уништавају домаће пољопривредне произвођаче.
„Не могу да будем конкурентан кад неко продаје кромпир за 30 или 35 центи по килограму. Знамо колико нас производња кошта. Инспекције морају реаговати. Предлажемо увођење 20 центи таксе по килограму увезене робе, како би се заштитила домаћа производња“, поручио је он.
Амaр Муратовић из Петњице додао је да пољопривредници не траже социјалну помоћ, већ прилику за рад и равноправан третман:
„Не желимо да будемо терет држави. Желимо да будемо самостални и цијењени. Свака година на мом газдинству значи најмање 50.000 евра улагања“, рекао је Муратовић.
Лука Ивановић из Зете
подсјетио је да је тај простор некада био центар повртарства у Црној Гори:
„Осамдесетих и деведесетих година сваки метар зетске равнице био је обрађен. Данас је све то статистичка грешка. Желимо да се врати домаћа производња, да се подрже млади и модерна технологија, да се наши приноси приближе европским“, поручио је он.
Подршка мљекара и поређења са регионом и ЕУ
Снажну подршку протесту пружили су и власници мљекара „Ника“ из Никшића и „Лазине“ из Даниловграда, Тадија Шљукић и Милутин Ђурановић, који су упозорили да су и прерађивачи у тешкој ситуацији.
„Ако је фармерима лоше, не може ни нама да буде добро. Буџет од 0,8 одсто, односно подршка од свега 30 милиона евра, апсолутно је неодржива. Док Црна Гора издваја пет одсто БДП-а за војне потребе, за храну издваја мање од један одсто државног буџета“, нагласио је Ђурановић, додајући да Европска унија за пољопривреду издваја преко 40 одсто свог буџета, док је у Србији законом прописано пет одсто.
„Ових 0,8 одсто не може обезбиједити конкурентност домаће производње. Само у првој половини ове године увоз хране и пића порастао је за 11,5 одсто, и сигурно ће до краја године премашити милијарду евра“, упозорио је он.
Шљукић је додао да је захтјев за повећање агробуџета оправдан, јер су трошкови производње у Црној Гори вишеструко већи због разуђености обрадивих површина и скупе механизације:
„Имамо земљу, али је производња изузетно скупа. Без системске подршке, биће све мање и произвођача и домаће хране“, поручио је он.
Порука држави: пет поштених, одмах!
Пољопривредници су поручили да ово није крај, већ почетак организоване борбе за опстанак сектора. Према ријечима организатора, захтјеви су упућени на више министарских адреса, а наредни кораци зависиће од реакције Владе.
„Не тражимо милостињу, већ праведну расподјелу. Не тражимо обећања, већ поштене одговоре. За нашу земљу, за нашу храну, за нашу будућност — пет поштених, одмах!“, поручио је Миличић на крају скупа.
Извор: РТЦГ/РТНК/Побједа