Потврђен птичији грип у Плаву, вирус није прешао на човјека
ПОДГОРИЦА, 12. март 2026 - У Црној Гори је до сада од птичјег грипа угинуло преко 200 јединки живине на газдинствима у Бијелом Пољу и Никшићу и Плаву. Углавном је ријеч о кокошкама, уз мали број патака и гусака потврдио је јуче за Побједу директор Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Владимир Ђаковић.
На газдинству у Плаву, које је било под надзором потврђено је присуство вируса птичијег грипа. На овом газдинству је забиљежено масовно угинуће живине.
Према најновијем саопштењу Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове до сада је потврђено да је од посљедица авијарне инфлуенце угинуло или еутаназирано:
- у општини Бијело Поље око 111 комада живине;
- у општини Никшић 62 комада живине и
- у општини Плав 40 комада живине.
ФАРМЕРЕ ИЗ БИЈЕЛОГ ПОЉА ПРИЈАВИЛИ ПОЛИЦИЈИ
-Обавјештавамо јавност да је претходних дана, током спровођења мијера и испитивања од стране ветеринарске инспекције и службеника Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, у општини Бијело Поље поводом сумње односно потврде птичјег грипа, добијена информација о масовним угинућима живине на двије физички веома блиске комерцијалне фарме живине у току фебруара мјесеца ове године, наводи се у саопштењу Управе за безбједност хране.
-Након спровођења детаљније истраге, добијена је информација да је на ове двије фарме дошло до масовног угинућа у фебруару мјесецу, а да субјекти нијесу обавијестили најближу ветеринарску амбуланту или ветеринарског инспектора о промјењеном здравственом стању односно угинућима на њиховим фармама, што је њихова законска обавеза. Такође, самоиницијативно су извршили уклањање живине из објеката, ангажовали комунално предузеће и извршили уклањање наведене живине, без адекватне пријаве надлежним органима и ветеринарској амбуланти, узимања узорака и тестирања на потенцијалне разлоге масовних угинућа на тим фармама. С обзиром да се ради о озбиљном кршењу законом прописаних дужности и обавеза држалаца животиња, гдје основано постоји сумња да је масовно угинуће живине посљедица присуства заразне болести, одмах по сазнању, случај је пријављен Центру безбједности Бијело Поље и даље од стране Центра прослијеђен Тужилаштву у Бијелом Пољу. У складу са процедурама које наложе Центар безбједности Бијело Поље и Тужилаштво из Бијелог Поља поводом овог случаја, Управа ће наставити са поступањем, закључује се у саопштењу.
МИГРАЦИЈЕ ПТИЦА УЗРОК ВИРУСА
Вирус H5N1, најраспрострањенији сој птичјег грипа, први пут је пријављен у Кини 1996. године. Код нас је његово присуство лабораторијски потврђено 4. марта, што представља прву појаву овог вируса код домаће живине у Црној Гори. Посљедњи пут је у нашој земљи регистрован 2021. године међу пеликанима на Скадарском језеру.Кад избије зараза, живина мора да се убије. Ђаковић објашњава да је појава те заразне болести очекивана у ово доба године због актуелних миграција птица. Вирус се појавио у око 30 држава, десетковао је живину у Босни и Херцеговини, Бугарској, Чешкој, Француској, Њемачкој, Мађарској, Италији, Румунији и Шпанији, а ових дана се брзо шири и Данском. Ипак, директор Управе не очекује продор вируса на велике комерцијалне фарме у Црној Гори.
- Инспектори су, одмах након потврде вируса, обавијестили све велике субјекте да подигну мјере сигурности на максимум. У знатно већем ризику су мала газдинства јер тамо живина борави на отвореном. Зато је на снази строга забрана држања живине ван затворених објеката како би се спријечио контакт са дивљим птицама. Оне су сада у миграцији, хране се у близини фарми и тако преносе вирус. Кључно је да држаоци поштују наредбе и држе живину у боксовима у које дивље птице не могу ући упозорава Ђаковић.
На птичји грип најчешће указује нагло и масовно угинуће, које се неријетко дешава без претходних клиничких знакова. Код обољеле живине примјетни су малаксалост, губитак апетита и накостријешено перје. Јављају се и респираторне тегобе: отежано дисање, отворени кљун, кијање, кашаљ и исцједак из носа. Карактеристични су и нервни симптоми попут дрхтања, неконтролисаних покрета, увртања врата, губитка равнотеже или парализе, уз нагли пад носивости и деформитете љуске јаја.
РИЗИК ПО ЉУДСКО ЗДРАВЉЕ НИЗАК
Птичји грип спада у зоонозе, што значи да се може пренијети на човјека. Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ), вирус ријетко прелази на људе и углавном је повезан са директним контактом са зараженом живином. У Црној Гори за сада нема обољелих.- Под надзором је био мушкарац који је имао симптоме, а био је у контакту са живином. Срећом, испоставило се да је ријеч о особи са хроничним обољењима која нијесу повезана са вирусом каже Ђаковић.
У ријетким случајевима инфекције код људи, симптоми укључују високу температуру, кашаљ, бол у грлу, болове у мишићима и општу слабост, а може доћи и до упале плућа. Грађанима се савјетује избјегавање контакта са болесним или угинулим птицама, редовна хигијена руку и конзумација искључиво термички добро обрађеног меса и јаја.
ОБАВЕЗЕ ОПШТИНА И ВЛАСНИКА
Ђаковић наглашава да ситуација јесте озбиљна, али да не треба ширити панику.- Озбиљна је ситуација када се разболијевају животиње од високопатогеног вируса као што је птичји грип. Али, не треба ширити панику. Апелујем на држаоце да користе заштитна одијела и гумене чизме, те да одмах пријаве сваку сумњу ветеринарској амбуланти или Управи - каже он.
Управа је, подсјећа он, стриктно дефинисала и обавезе власника: држање живине у затвореним објектима са мрежама (отвори не већи од два центиметра), спречавање контакта са другим животињама, забрана појења водом са отвореног простора (кишница, баре) и строга контрола кретања људи на фармама. Ђубре и простирка морају се одлагати на посебним, заштићеним мј естима. Власницима је наложено да не уводе нове јединке у постојећа јата и да не купују животиње од непровјерених продаваца без уредног здравственог увјерења.
Мјере су прописане и за случај угинућа или еутаназије. Зивотиње се закопавају на газдинству (ако постоји адекватна локација) или на локацијама које одреди локална управа.
- Само три општине Беране, Никшић и Подгорица тренутно имају одређене локације за сточна гробља. Све локалне самоуправе су обавезне према Закону о ветеринарству и додатно одлуком Владе да до краја маја одреде локације за нешкодљиво збрињавање нуспроизвода животињског поријекла у које спадају и лешеви животиња подсјећа Ђаковић.
Економска штета може бити велика
Директор Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, Владимир Ђаковић каже да би уколико би се болест проширила, економске посљедице по Црну Гору биле би фаталне.- Живинарство је код нас у експанзији и то је једина категорија гдје смо близу самодовољности.
Имамо капацитете за производњу више од два милиона јаја дневно, а тренутно производимо око 400.000, што покрива скоро комплетне наше дневне потребе. Ширење вируса довело би до огромне штете и драстичног скока цијена на тржишту истиче он, додајући да вирус не преживљава термичку обраду изнад 70°Ц, па су правилно кувано месо и јаја безбједни.
Извор: Побједа/Министарство пољопривреде