Бала сијена од 18 кила кошта само један евро

Свједок сам да људи у доста случајева сакупе сијено и данима траже некога да му га поклоне. Међутим, неће нико да га узме, па су људи принуђени да сијено пале. То је поражавајуће сазнање, јер је наш народ изгубио поштовање према земљи, истиче Веско Давидовић из Шекулара

Беране - Да је сточни фонд на сјеверу Црне Горе десткован у односу на нека минула времена и да из године у годину опада интересовање за бављењем сточарством говори и чињеница да је сијено на подручју Берана и Лимске долине достигло ове сезоне најнижу могућу цијену. Тако се у беранским селима бала сијена тешка до осамнаест килограма може купити за свега један еуро. У таквим околностима општа констатација власника имања је да је постало потпуно неисплативо косити ливаде.

- Цијена сијена ове године је најнижа досад, па је тешко извести рачуницу покојој би неко имао користи да коси своје имање. Трошкови косидбе и балирања сијена скупљи су него што та сама бала на крају кошта. Зато бројна имања остају некошена. Свакако да је десетковани сточни фонд на овом подручју довео до оваквог стања каже предсједник Мјесне заједнице Виницка, Новица Лаиновић. Мјештани Шекулара истичу да бројни власници имања нуде бесплатно сијено, али да нико неће да га узме.

- Сада само ријетки држе стоку, иако се зна да су некада мјештани Шекулара живјели стрикто од сточарства. Некада је сијено било на цијени и свака стопа земље је кошена.Међутим, све се промијенило. Свједок сам да људи у доста случајева сакупе сијено и данима траже некога да му га поклоне. Међутим, неће нико да га узме, па су људи принуђени да сијено пале. То је поражавајуће сазнање, јер је наш народ изгубио поштовање према земљи, а ко то уради не пише му се добро-истиче Веско Давидовић мјештанин Шекулара.

Иначе, услуге за кошење по једном ару крећу се око евро и по, док цијена балирања износи 80 центи по једној бали. Ту си у трошкови плашћења и припремања за балирање, као и трошкови транспорта. Кад се све то сабере издаци за припрему једне бале износе преко два евра. 

Мјештани Горњих села истичу да то само по себи говори колико је посао косидбе и сакупљања сијена постао неисплатив.

- Све је отишло наопако. Прича црногорских званичника да се о селу и пољопривреди води довољно рачуна не одговара чињеничном стању. Очигледно да је, уз организовани откуп тржних вишкова, потребно увести неке стимулативне мјере које би подстакле младе људе да се баве сточарством јер су на нашим просторима утихнули и косе и косачи. Овдје више нико не коси ручно. Косачице су у потпуности преузеле улогу коса, но и поред тога и ове године бројне ливаде остаће непокошене,јер је овај посао постао скроз неисплатив. Све то указује да ће, ако се настави овако, ливаде потпуно зарасти у шуму истиче Милош Раковић предсједник Мјесне заједнице Лубнице.Да се сијено нуди по багателним цијенам свједоче и мјештани Загорја.

- Ливаде остају непокошене, јер за многе то представља узалудни посао. Док млади напуштају села, сточни фонд се драстично смањује. То су горка сазнања која вријеђају поштене људе са села, јер од сточара много боље пролазе они који се баве неким другим сумњивим пословима каже Рајо Лутовац предсједник мјесне заједнице Загорје.

Откоси горе, дим трује животну средину

Није ријетка појава да власници имања на сјеверу Црне Горе прибјегавају паљењу сијена, од чега се ствара густи дим који негативно утиче на животну средину. То потврђују и мјештани Виницке који тврде да често не могу да отворе прозоре својих домова због дима који долазе од запаљеног сијена.Гдје год се човјек окрене види како гори сакупљено сијено. Потрова нас дим. То је ужасна слика, јер просто је нешватљиво да се нешто овако догађа, кад се зна да је некада свака шака сијена била злата вриједна. Поред тога што запаљено сијено трује животну средину. То указије да нијесмо далеко догурали по питању развоја сточарства и пољопривреде истиче Новица Лаиновић.

Извор: Дан

Фото: Unsplash