Од кју грознице страдало 858 грла стоке
Ширење прекограничних болести животиња, односно њихових узрочника, представља глобалну опасност, коју биљеже и најразвијеније државе свијета, казао је Ђаковић за „Дан“
Подгорица, 20. март 2026 - Кју грозница је у Црној Гори присутна деценијама, а и ове године, као и претходних, јавља се спорадично у одређеном броју случајева, казао је за „Дан“ Владимир Ђаковић, директор Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове. Он је истакао да Никшић, као и цијела територија Црне Горе, представљају ендемско подручје за ову болест.
Ђаковић појашњава да је кју грозница присутна у Црној Гори деценијама, а да је њен узрочник веома отпоран у спољашњој средини и може опстати инфективан дуже времена. У Црној Гори је од ове болести за девет година страдало 858 грла стоке.
- Спорадични случајеви се дешавају, а појава је углавном везана за непридржавање биосигурносних мјера, односно хигијене објеката и околине. Појава нових случајева код оваца углавном је везана за период јагњења. У 2026. години забиљежена су четири случаја код говеда и укупно 39 оваца и коза рекао је Ђаковић за „Дан“.
Према подацима које је „Дану“ доставио Ђаковић, због кју грознице је у 2016. години еутаназирано 28 коза, у 2017. години 81 овца, а у 2018. години - 33 говеда и 193 овце. У 2019. еутаназиране су три краве, 53 овце и 12 коза, у 2020. двоје говеда, 27 оваца и 71 коза. У 2021. због кју грознице је усмрћено троје говеда и по двије овце и козе, а у 2022. четири краве и шест оваца. Због кју грознице су у 2023. еутаназиране 34 козе и три краве, а у 2024. 208 крава, 82 овце и 11 коза.
Ђаковић истиче да ширење прекограничних болести животиња, односно њихових узрочника, представља глобалну опасност, коју биљеже и најразвијеније државе свијета, а погодију им глобалне климатске промјене, све већи проток људи, робе и добара, лакше прелажење великих удаљености.
- Свакако, у цјелокупној слици, најчешћи узрок и допринос ширењу заразних болести представља људски фактор и углавном се ради о непоступању у складу са прописима, о немару и непажњи. Ипак, сматрамо да болести животиња сада нису присутне више него раније, већ сматрамо да имамо стабилну епизоотиолошку ситуацију. Кроз развој лабораторијских капацитета, софтвера и ветеринарских служби, омогућена је рана дијагностика заразних болести, па рано откривање и предузимање неопходних мјера помаже у борби против њих нагласио је Ђаковић, додајући да највећи партнери у овој борби морају бити сами држаоци животиња, који имају обавезу да о свакој промјени здравственог стања животиња обавијесте надлежну ветеринарску амбуланту.
Он је истакао да увоз животиња има јасно дефинисана правила регулисана прописима кој и уређују ту област.
- Приликом увоза постоје усаглашена правила међународног промета, која подразумијевају гаранције о здрављу животиња које се увозе, а када је потребно захтијевају се и додатне гаранције. Све новоувезене живе животиње смјештају се у одвојене објекте и прописује се мјера карантина у одређеном трајању, када се врше сва испитивања која искључују присуство болести карактеристичних за животињску врсту, као и праћење здравственог стања животиња казао је Ђаковић.
Утврдити могућу кривичну одговорност
Невладина организација Еуромост затражила је од Основног државног тужилаштва у Бијелом Пољу да се испита кривичну одговорност због, како тврде, покушаја заташкавања угинућа 18.000 кокошака од птичијег грипа на подручју бјелопољске општине. Како су саопштили, сумњају да су извршена кривична дјела ширење заразне болести и загађење животне средине, као и несавјестан рад у служби.
Извор: Дан