Куга малих преживара на прагу Црне Горе – сточари у приправности
Опасна заразна болест која погађа овце и козе појавила се у Албанији, у непосредној близини границе. Стручњаци упозоравају – ризик је висок, а реакција мора бити брза.
Болест пред вратима – чак 12 жаришта у Албанији
Вирусна заразна болест куга малих преживара , која је последњих деценија опустошила бројна стада у Азији и Африци, сада представља озбиљну пријетњу и за сточарство у региону. У Албанији је регистровано 12 активних жаришта, од којих се једно налази у близини Скадра, на самом граничном подручју, пише дневни лист "Дан".
Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Црне Горе реаговала је хитно, донијевши Наредбу којом се појачава ветеринарски надзор у ризичним подручјима – Улцињу, Бару, Тузима и Зети. Привремено је затворена и сточна пијаца у Подгорици.
Рогошић: „Једина мјера борбе је усмрћивање заражених животиња“
Милан Рогошић, савјетник за здравље животиња у Управи за безбједност хране, истиче да је ријеч о изузетно заразној и опасној болести која се не преноси на људе, али изазива високу смртност код коза и оваца.
– У питању је вирусно обољење које се лако преноси. Када једном уђе у стадо, зарази се више јединки. Једина мјера борбе је усмрћивање свих заражених животиња. Месо и млијеко од таквих грла не смију се користити,упозорио је Рогошић, преноси "Дан".
Он додаје да је болест израженија код коза и да су симптоми: повишена температура, ране око уста, упала плућа и пролив. У случају појаве вируса, према важећим прописима, власницима који су поштовали мјере може се надокнадити штета по тржишној вриједности.
Обавезе сточара – надзор и брза реакција
Према Наредби, сви држаоци оваца и коза имају обавезу да:
-
најмање једном дневно провјеравају здравствено стање животиња,
-
редовно ажурирају регистар газдинства,
-
одмах пријаве ветеринару сваку сумњиву промјену, угинуће или побачај.
– Ми предузимамо све што је у нашој моћи у циљу спречавања појаве болести. Ризик је присутан и он је висок – нагласио је Рогошић.
Шта је куга малих преживара?
Куга малих преживара је вирусна заразна болест која најтеже погађа овце и козе. Уз слинавку и шап сматра се најчешћом заразном болешћу малих преживара.Преноси се директним контактом међу животињама и карактерише се високом стопом смртности. Болест не угрожава људе, али посљедице по сточарску производњу могу бити разорне – губици стада, пад производње млијека и меса, и озбиљан економски ударац на газдинства.
Болест се најчешће јавља у облику грознице, кашља, цурења из носа, пролива и раница у устима, али због сличности са другим болестима се често превиди. Још опаснија је субклиничка форма – без јасних симптома, али са могућношћу ширења инфекције.
Како се штитити?
Тренутно, једини ефикасан вид заштите јесте вакцинација. У употреби су живе атенуисане вакцине које пружају вишегодишњи имунитет.
Глобална пријетња у порасту
Од првог забиљеженог случаја у Обали Слоноваче 1942. године, болест се проширила кроз Африку, Азију и Блиски исток. У Европу је стигла 2016. године (Грузија), а Турска је 2024. пријавила чак шест нових жаришта.Док ЕУ и земље јужне Африке улажу напоре да очувају статус слободних од куге малих преживара, ситуација у многим дијеловима свијета, нарочито у Африци и Азији, остаје забрињавајућа. Номадски узгој, лоша инфраструктура и недостатак вакцина додатно отежавају контролу.
Искорјењивање на глобалном нивоу – циљ до 2030.
Свјетска организација за пољопривреду и исхрану (FAO), као и Свјетска организација за здравље животиња (WОАH) покренули су глобални план за искорjењивање куге малих преживара до 2030. године. Ослонац тог плана су: вакцинација, идентификација и обиљежавање животиња, јачање ветеринарских капацитета и подизање свијести међу сточарима.Ипак, изазови су бројни – од недостатка инфраструктуре до политичке нестабилности у погођеним регионима. Упркос томе, напори да се болест сузбије на глобалном нивоу не престају.
Јаков Папић
Фото: Unsplash
Литература: