Криза откупа млијека у Црној Гори: Министарство угасило пожар, прерађивачи не размишљају о производњи ,,трајног" млијека

Подгорица, 17. октобар 2025.-Посљедњих дана произвођачи млијека у Црној Гори суочили су се с једном од најозбиљнијих криза у домаћој пољопривреди у протеклој деценији. Након што су мљекаре због засићења тржишта и неограниченог увоза обуставиле откуп сировог млијека, поједини фармери били су приморани да  литре свога производа —  једноставно проспу.

Просуто млијеко – знак системског проблема

Ситуација је постала јавно видљива када је фарма породице Думнић из Никшића била приморана да проспе око три и по тоне млијека, јер мљекара с којом сарађују више није могла да преузима нове количине. У изјави за медије, произвођачи су истакли да су на ивици егзистенције, будући да производња не може стати, док складишта и рашладни капацитети остају препуњени.„Радимо свакодневно, краве морају јести, обавезе не могу чекати, а млијеко се просипа“, казала је представница породице Думнић, изражавајући незадовољство што се нико из Министарства пољопривреде није одмах обратио произвођачима.

Увоз притиска домаће тржиште

Подаци Привредне коморе Црне Горе (ПКЦГ) откривају узрок овог притиска: увоз млијека порастао је за 8,2 одсто у првих осам мјесеци године, чиме је држава на увоз потрошила додатних пет милиона евра у односу на исти период прошле године. Истовремено, откуп домаћег млијека пао је за готово четири одсто.Предсједник Одбора за пољопривреду и прехрамбену индустрију ПКЦГ, Милутин Ђурановић, истакао је парадокс ситуације: „Са једне стране, фармери просипају млијеко, а са друге, трговине су пуне увозних производа. Таква пракса уништава домаћу производњу и обесхрабрује сточаре.“

Он додаје да су поједине земље региона, попут Србије, већ забраниле увоз млијека и млијечних производа како би заштитиле сопствену производњу, док Црна Гора још увијек не примјењује сличне мјере.

Реакција Министарства: Привремени спас

Након хитног састанка са представницима мљекара, прерађивача, коопераната и сточара, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде објавило је 16. октобра да је обезбијеђен пласман свих тржишних вишкова финалних производа кроз домаће трговачке ланце, као и могућност извоза вишкова сировог млијека у Србију и Босну и Херцеговину.„Позивамо откупљиваче млијека да несметано наставе откуп и да о евентуалним вишковима обавијесте Министарство“, наводи се у саопштењу.
Ова одлука, према ријечима представника Министарства, требало би да спријечи даље уништавање производа и стабилизује тржиште до проналажења трајнијег рјешења.

Глас произвођача: „Држава мора показати смијер“

Фармери, међутим, упозоравају да је ријеч тек о привременом олакшању. Горан Мугоша, произвођач из Подгорице, истиче да потрошачи чешће бирају увозно млијеко, јер је боље позиционирано у трговинама и често јефтиније. Он сумња и на утицај увозничког лобија, који, како тврди, трговци имају већи профит од продаје страних производа, него од домаћих.„Од државе тражимо само да нам каже – да ли да држимо краве или да их продајемо“, поручује Мугоша, додајући да ће, ако се ситуација не промијени, млијеко дијелити грађанима или га користити за исхрану животиња.

Потреба за системским рјешењем

Иако је криза привремено ублажена договорима Министарства са трговинским ланцима и регионалним партнерима, стручњаци истичу да су потребне стратешке и дугорочне мјере. Ђурановић из ПКЦГ наглашава да је буџетска подршка пољопривреди испод један одсто, док, поређења ради, Европска унија издваја више од 40 одсто заједничког буџета за пољопривреду.„Неопходно је повећати улагања, ограничити увоз и јасно дефинисати мјере заштите домаће производње. Без тога, овакве кризе ће се понављати“, упозорава Ђурановић.

Политичке реакције: Критике и позиви на заштиту домаћих произвођача

Опозиционе партије искористиле су тренутну кризу како би упутиле оштре критике Влади. Демократска партија социјалиста (ДПС) оптужила је Министарство за неефикасан одговор и небригу о домаћој производњи:„Увоз хране свакодневно расте, док домаћи прерађивачи не могу да продају сопствене залихе. Питање је – шта ради Министарство?“

Уједињена реформска акција позвала је на увођење додатних такси на увозну робу и усвајање стратегије заштите домаће производње, наглашавајући да је пољопривредни сектор „жртва трговинског дисбаланса и летаргичног односа државе“.

Прерађивачи немају погоне за производњу ,,трајног" млијека

У Црној Гори се не производи тзв. трајно млијеко, то јест млијеко које може стајати у паковању неколико мјесеци, а да се не поквари. Управо овакво млијеко се највише увози у Црну Гору. 

Поред трговачких ланаца и један од домаћих прерађивача увози трајно млијеко из Србије и пласира га под својим брендом на тржиште Црне Горе. 

Ако је судити по досадашњим реакцијама прерађивача, они ни не размишљају о градњи погона за производњу трајног млијека.

Чини се да ни примарни произвођачи из Пољопривредног кластера и Уније сточара Црне Горе немају жељу за отварањем заједничких погона за прераду млијека, него им је лакше да га просипају, кад се појави вишак.

Између импровизације и стратегије

Одлука Министарства пољопривреде да омогући наставак откупа и пласман вишкова свакако је спријечила већи економски и друштвени удар. Међутим, сама чињеница да су пољопривредни произвођачи морали просипати тоне млијека указује на дубоки структурни проблем тржишта, недостатак аграрне стратегије и неуједначену трговинску политику.

Ако држава не ограничи увоз и не повећа подршку домаћој производњи, ризикује да у потпуности изгуби један од темеља своје пољопривредне самоодрживости — мљекарство.

Јаков Папић

Фото: Unsplash