Јоковић хвали резултате Министарства, опозиција упозорава на проблеме

Министар пољопривреде тврди да стање у сектору није алармантно и да производња биљежи раст, док опозициони посланици и дио фармера упозоравају на неријешене проблеме са откупом млијека, вишковима производње и недовољном подршком државе.

ПОДГОРИЦА, 03.јун 2026  – Стање у црногорској пољопривреди, посебно у сектору мљекарства, било је у фокусу јучерашњег контролног саслушања министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимира Јоковића пред скупштинским Одбором за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање. Док је министар тврдио да сектор остварује рекордне резултате и да фармери у Црној Гори примају највеће субвенције за млијеко у Европи, опозициони посланици оцијенили су да ресор којим руководи нема јасну стратегију за превазилажење проблема који посљедњих мјесеци оптерећују произвођаче млијека.

Јоковић је саопштио да се откупна цијена млијека креће између 50 и 55 центи по литру, уз државну подршку од 20 центи и додатне субвенције локалних самоуправа од пет до 12 центи. Према његовим ријечима, то значи да произвођачи за литар сировог млијека могу добити и до 87 центи, што је, како тврди, више него у већини европских земаља.
„Ако ово нису шампионски резултати и највеће субвенције у Европи, онда не знам шта јесу“, поручио је министар, наводећи да је откупна цијена у Мађарској око 39 центи, а у Француској око 57 центи по литру.
Он је истакао да је од 2020. године производња сировог млијека у сталном расту. Према његовим ријечима, раст производње најбољи је показатељ да мјере Министарства дају резултате.

Спор око вишкова млијека

Највише полемике изазвала је расправа о проблему вишкова млијека, због којег су фармери и мљекари у више наврата протестовали испред Министарства и Владе.
Јоковић тврди да је проблем био знатно мањи него што је приказивано у јавности. Као аргумент навео је да је током прошлогодишње кризе држава организовала откуп и извоз свега 36.000 литара млијека вриједних око 18.000 евра.
„Тресла се гора, родио се миш“, рекао је министар, наводећи да се на посљедњи јавни позив за извоз вишкова млијека није пријавио ниједан заинтересовани откупљивач или прерађивач.
Посебну пажњу изазвала је његова оцјена да иза дијела протеста стоје политички мотиви.
„Знате ко је протестовао? Они који се још нису помирили са резултатима од 30. августа“, рекао је Јоковић, додајући да никада није постојала стварна потреба за просипањем млијека и да су поједини протести били покушај стварања слике да је стање у сектору лоше.

Критике опозиције

Такве тврдње изазвале су реакције опозиционих посланика, који су оптужили министра да политичким квалификацијама покушава да релативизује стварне проблеме произвођача.

Посланик ДПС-а Оскар Хутер оцијенио је да из одговора министра произлази да Министарство нема дугорочну стратегију за рјешавање проблема вишкова млијека, док је његова партијска колегица професорица Александра Деспотовић поручила да се проблеми у сточарству не могу објашњавати политичком припадношћу фармера.

Она је навела да произвођачи очекују конкретније мјере подршке и повећање агробуџета, оцјењујући да Министарство није учинило довољно како би унаприједило услове пословања у сектору.

Увоз хране остаје изазов

На сједници је отворено и питање сталног раста увоза хране. Јоковић је признао да Црна Гора остаје зависна од увоза пољопривредних производа, али је нагласио да се у статистици често заједно евидентирају храна, пића, кафа, кондиторски и дувански производи, што, према његовим ријечима, не даје потпуно реалну слику домаће производње.Као кључне разлоге повећаног увоза навео је раст броја туриста, повећану потрошњу становништва и специфичне природне услове који ограничавају поједине видове производње.„Црна Гора ће још дужи период бити зависна од увоза дијела пољопривредних производа“, закључио је министар.

Јаков Папић