За правилан развој, раст, здравље и економичност храна за животиње треба да садржи све неопходне компоненте: протеине, угљене хидрате, масти, минералне елементе и витамине. Недостатак било које компоненте манифестује се заостатком у развоју, слабим прирастом и слабим имунитетом.
Већина хранива која се користе у исхрани животиња садрже све неопходне материје али у различитим омјерима, па их је неопходно мијешати како бисмо добили задовољавајући и избалансиран оброк.
Велики број наших фармера сами праве смјеше, углавном од жита и других производа који се производе на властитом имању. Често ове смјеше имају одређене недостатке, најчешче мањак протеина, те минерала, често и витамина, посебно витамина А и Д. Жита која се користе у исхрани богата су угљеним хидратима и животињама служе као извор енергије, док протеински дио оброка који стока користи за развој и раст произвођачи купују на тржишту. Да би припремили добру концентровану смјешу неопходно је познавање хранљиве вриједности свих компоненти које улазе у њен састав.
Основу смјеше за свиње чине жита. Најзаступљенији је кукуруз, а користе се и остала жита (јечам, пшеница, тритикале, у мањем обиму зоб и др.). То су енергетска хранива, док је садржај протеина у границама 8-14% .
Соја, грашак, грахорица, боб, пелетирана луцерка, сунцокрет и њихове сачме су протеинска хранива која садрже 18-44% протеина.
Сточна репа, репин резанац и кромпир садрже лако пробављиве угљене хидрате, богати су витамином Д и калцијумом, а сиромашна у протеинима које садрже до 6%. Прије употрбе пожељно их је термички обрадити.
Сточно брашно, мекиње и други нуспроизводи млинске индустрије садрже до 14% протеина и врло важне амино киселине, зато је пожељно ове компоненте укључити у оброк.
Дјетелине су доброг су амино-киселинског састава, богате су витаминима, а садрже висок проценат калцијума (прије цвјетања).
Протеини су неиопходни за развој мишићног ткива (меса) и не могу их замијенити друга хранива. Од 100 грама сварљивог протеина свиња усваја 60-70%.
Угљене хидрате свиња користи за уздржне потребе, интрамускуларно и подкожно сало. Жита садрже 40-70% сварљивих угљених хидрата, махунарке 20-50%, уљарице 10-20%, мекиње 15-25%, а зелена маса 5-10% сварљивих угљених хидрата.
Витамини су неопходни за правилан раст и развој. Витамин А регулише промет минералних матеруја и спречава ноћно сљепило. Пораст и искориштавање хранивих материја регулише витамин Бе, а спречава и настанак болести Бери-бери. Витамин Це превенција је за појаву скорбута. Појава рахитиса је посљедица недостатка витамина Де, а недостатак витамина Е за посљедицу има неплоднност. Витаминима су богате махунарке, зелена маса, паша, љуспице жита.
Минерални елементи су неопходни за одржавање живота, развој, формирање костију и здравље крви. Махунарке садрже доста фосфора и калцијума, жита су богата фосфором, али сиромашна калцијумом, корјенасто кртоласте културе садрже доста калијума и натријума, а мало фосфора и калцијума.
Масти и уља су споредни у исхрани животиња. Детелине сaдрже 0,1-1% , жита 3-6% , а уљарице до 45% масних материја.
Примјер смјеше за тов свиња
кукуруз 60 %
сојина сачма 22%
јечам 15%
премикс 3%
Свиње у тову хранимо по вољи или оброчно. Оброчно храњење, како јутарње тако и вечерње, обављати у исто вријеме; 6-8 односно 15-17 часова. Љети вријеме храњења помијерамо раније ујутро и касније увече.
Ако свиње хранимо једном смјешом читав период това, смјеша треба да садржи око 14% протеина. Уколико се тов одвија у двије фазе - за узраст 30-60кг користи се смјеша са 16% протеина, а у другој фази (60-120кг) користе се смјеше са мањим садржајем протеина, али не испод 12%.
Орјентационо, свиње до 40 килограма хранити са 2 килограма концентроване смјеше, а за сваких 20 кг прираста количину повећавати за 0,5кг. Уз смјешу животиње морају имати чисту и питку воду по вољи. Пожељно је пред крај това у смјеши повећавати учешће јечма ради побољшања квалитета сланине и меса.
Текст и фото: Пољопривредна савјетодавна служба Републике Српске