Које врсте воћа могу успијевати на кршу и каменитом земљишту?

Плитко, каменито земљиште не значи нужно да парцела није погодна за воћарску производњу. Напротив, поједине воћне врсте веома су добро прилагођене сушним и топлим подручјима, кречњачкој подлози и земљиштима са великим процентом камења. Међутим, избор врсте, сорте и подлоге мора бити усклађен са конкретним условима терена.

За пољопривредног произвођача најважније је да разликује способност биљке да преживи на кршу од њеног потенцијала за редовно и економски оправдано плодоношење. Биљка може опстати на веома плитком земљишту, али то не значи да ће на таквом положају давати високе и стабилне приносе.

Управо због тога, прије подизања засада потребно је процијенити дубину земљишта, количину скелета, присуство пукотина у матичној стијени, способност земљишта да задржи воду, дренажу, садржај калцијума, pH вриједност, експозицију и опасност од мраза.

Шипак или нар

Шипак  је посебно интересантан за топлија подручја Црне Горе. Може успијевати на различитим земљиштима и добро подноси сушне услове, што га чини погодним за одређене крaшке терене.

Најбоље резултате ипак треба очекивати на мјестима која, поред добре дренаже, имају довољно дубоко земљиште за развој корјена. На екстремно плитком земљишту биљка може преживјети, али производни потенцијал остаје ограничен.

Смоква – захвална врста за суве и камените положаје

Смоква је још једна воћна врста која може добро користити топла и сува станишта. Има релативно снажан корјенов систем и може се прилагодити различитим типовима земљишта, под условом да нису забарена.

На кршу може имати добар потенцијал нарочито тамо гдје се између стијена налазе дубљи земљишни џепови. Таква мјеста омогућавају корјену да искористи већу запремину земљишта и расположиву влагу.

Ипак, код веома плитког земљишта не треба очекивати исти интензитет раста и родности као на дубоким и продуктивним земљиштима.

Маслина – култура изузетно прилагођена каменитим теренима

Маслина је једна од најкарактеристичнијих култура за медитеранске крајеве и једна од врста које најбоље подносе сушне услове и релативно сиромашна земљишта.

Може успијевати на плитким и каменитим теренима, укључујући и кречњачке положаје, под условом да постоји довољан волумен земљишта и да је обезбијеђено добро отицање сувишне воде. Маслина много боље подноси недостатак воде него дуготрајно задржавање воде око корјена.
Због тога кршевити терени са нагибом, на којима вода брзо отиче, могу бити погодни за маслинарство. 

Ипак, што је земљиште плиће, то је мањи расположиви резервоар воде, па у сушним годинама принос може значајно зависити од падавина и могућности допунског наводњавања.

Бадем – посебно занимљив за екстремни крш

Од свих воћних врста, дивљи бадем (Prunus webbii) представља посебно занимљив примјер прилагођености екстремним условима. Ријеч је о врсти која воли сунце, отпорна је на сушу и изразито добро подноси вишак калцијума у земљишту.

Још значајније је да његов корјенов систем може продирати и у најуже пукотине кречњачких стијена. Зато је занимљива могућност коришћења дивљег бадема као подлоге за калемљење комерцијалних сорти бадема, као и за заштиту земљишта на изразито кршевитим теренима.

Мурва 

Мурва je широко распрострањена и може успијевати на различитим типовима земљишта. Добро подноси сушу када се развије снажан корјенов систем, па може бити интересантна и за сувље и каменитије положаје.

Ипак, код изразито плитког земљишта треба рачунати на слабији пораст и мањи род. Мурва је зато погоднија за кршевите парцеле на којима између стијена постоје дубљи слојеви земљишта, него за потпуно огољене камењаре.

Рашељка – вриједна врста за суве кречњачке терене

Рашељка (Prunus mahaleb) природно је везана за топла и сува станишта и може бити интересантна за мање интензивне воћарске системе на кршу.

Њена вриједност није само у плоду. Као веома прилагођена врста може имати значај и као генетски материјал и подлога за трешњу, посебно тамо гдје су суша и кречњачко тло ограничавајући фактори.

Дријен – врста коју не треба занемарити

Дријен такође може бити занимљив избор за мање погодна земљишта. Ријеч је о отпорној воћној врсти која се може користити за производњу плода, али и у системима гдје се траже дуговјечне и мање захтјевне биљке.

За интензивну производњу и код њега важи исто правило: што је већи ефективни волумен земљишта и боља доступност воде, то су веће могућности за раст и родност.

Винова лоза – једна од најприроднијих култура за крш

Међу вишегодишњим културама, винова лоза заузима посебно мјесто када је ријеч о каменитим теренима. Њена способност да развија снажан корјенов систем и користи воду из дубљих слојева земљишта и пукотина стијене омогућава јој да успијева и тамо гдје друге културе имају озбиљна ограничења.

Подаци потврђују да се дивља винова лоза (Vitis sylvestris), сродник културне винове лозе, може наћи и на каменитим теренима, при чему има добро развијен корјенов систем који дубоко продире у земљиште.
Код гајене винове лозе (Vitis vinifera) каменит терен сам по себи није проблем. Проблем настаје када је слој земљишта толико плитак да коријен нема довољан простор за развој и када стијена нема пукотине кроз које коријен може продријети. Зато су пукотине у кречњачкој подлози често изузетно важне, јер могу омогућити корјену да продре дубље.
Посебну пажњу треба посветити избору подлоге. На јако кречним и сувим земљиштима подлога мора бити прилагођена садржају активног калцијума, суши и дубини земљишта. Због тога се код подизања винограда на кршу не може препоручити једна подлога за све терене.
Другим ријечима, винова лоза може бити веома добра култура за крш, али само ако се избор подлоге, сорте и технологије производње прилагоди конкретном положају.

Није циљ само да воћка преживи

Најважнија порука за произвођаче јесте да се избор воћне врсте не смије заснивати само на питању: „Може ли ова биљка да преживи на кршу?“

Право питање гласи: „Може ли се на овом конкретном земљишту, уз одговарајућу сорту, подлогу и технологију, остваривати стабилан и економски оправдан принос?“

За екстремно плитка и каменита земљишта посебно су интересантне винова лоза, маслина, бадем, смоква и нар, док се на нешто дубљим и продуктивнијим крашким земљиштима избор може проширити и на мурву, смокву дријен и друге врсте.

Код винове лозе и воћака на кршу важну улогу имају и мјере очувања земљишта – терасирање гдје је оправдано, спречавање ерозије, очување органске материје, малчирање и рационално коришћење воде.

Крш, дакле, не треба посматрати само као ограничење. Уз правилан избор врсте, сорте и подлоге, познавање земљишта и одговарајућу технологију, и каменит терен може постати производна површина.

Јаков Папић