Будућност воћарства: Отпорне сорте, савремене технологије и подршка државе

Један од најбољих српских стручњака за воћарство, професор новосадског пољопоривредног факултета др Зоран Кесеровић одржао је 10.06.2025. предавање у просторијама Црногорске академије наука и умјетности у Подгорици. Тема предавања била је Избор воћних врста, сорти и технологија прилагођених климатским промјенама.

У првом дијелу излагања професор се осврнуо на стање воћарске производње у Србији.

-Малина, јабука и смрзнута вишња су међу десет извозних пољопривредно-прехрамбених производа. Како иде подизање засада боровнице – и она ће се брзо наћи на овом списку, истакао је он.

У последњих 25 година, површина под воћњацима у Србији значајно је повећана, а у протеклих десет година највише је подигнуто нових засада лијеске. То је посљедица доласка страног откупљивача и прерађивача љешника у Србију.

-Успјели смо да заинтересујемо за инвестирање у воћарство и људе који су зарадили новац у другим дјелатностима. На примјер, глумац Ненад Јездић и чувени спортиста Новак Ђоковић имају воћњаке у Србији, истиче Кесеровић.

  Повећане су и производне површине под малином и боровницом, док су се засади крушке и шљиве смањили.

ПРОБЛЕМИ У ПРОИЗВОДЊИ

У Србији укупна производња воћа значајно  варира из године у годину. Смањење приноса најчешће узрокују мразеви у марту и априлу мјесецу, као и суша у јулу и августу, кад се код воћа формирају родни пупољци за наредну вегетацију.

-Моја је процјена да је Србија ове године изгубила 300 до 350 хиљада тона воћа због појаве ових мразева, истиче професор.

Све чешћи климатски екстреми посљедица су климатских промјена.

Остали фактори који доприносе смањењу приноса воћа су:

*неповољни услови опрашивања (недостатак пчела),

* штете од града, вјетра и јаког сунца и

* дејство болести и штеточина.

Професор Кесеровић посебно истиче проблем бактеријских инфекција.

-Некад се радило зимско прскање бакарним препаратима и евентуално још један третман у вегетацији, а сада треба урадити и пет-шест третмана, како бисмо бактериозе ставили под контролу. Велике проблеме праве и олујни вјетрови и ожеготине од сунца на листовима и плодовима код свег воћа. До 2017. године у Војводини нисмо имали проблем са олујним вјетровима, каже он.

МОГУЋА РЈЕШЕЊА

За избјегавање штета од прољећних мразева, најбоље је садити воћне врсте које су на њих отпорне.

-Кад су били мразеви 2020. године у Сјевернобачком округу, јабука је много мање измрзла од брескве и кајсије. Дакле, бресква и кајсија нису за ове крајеве. Исто тако, сорта трешње Кордија, иако је водећа у Италији, код нас сваке године измрзава. Сорта Кармен, иако раније цвјета отпорнија је на измрзавање од Кордије, јер има дебљу цвјетну ложу. Ви у Подгорици и на приморју имате много мање проблема са мразевима, па засаде под трешњом и бресквом на овом подручју треба ширити, подвлачи професор.

Рјешење за борбу против града и ожеготна од сунца на листовима, плодовима и младарима је подизање противградних мрежа, јер оне служе и за засјењивање воћњака.

-Нема више подизања воћњака без противградних мрежа, ни засада јагодастог воћа без засјењивања, каже Кесеровић.

Кад су у питању ожеготине од сунца, борба против њих обухвата и садњу отпорнијих сорти.

-Сорта крушке Абате фетел (Фетелова), отпорнија је на ожеготине од осталих крушака, истиче професор.

Против суше се најбоље боримо уградњом система за наводњавање.

-Кајсија је посебно осјетљива на сушу, јер има висок транспирациони коефицијент, подлачи професор.

Он такође каже да наводњавање помаже преласку калцијума у плодове и спречавању појаве горких пјега код јабуке.

Подизање вјетрозаштитних појасева смањује штете од олујних вјетрова.

-Код засада лијеске, они који немају вјетрозаштитне појасеве имају и до седамдесет посто, љешника на земљи. Засад лијеске ограђен појасом од сибирског бријеста имао је 5 до 10% штете од вјетра, истиче професор Кесеровић.

Као што је већ наведено, климатске промјене узрокују и екстремне мразеве, против којих се, како каже Кесеровић, можемо борити задимљавањем (паљење влажних бала сламе или сијена, на примјер), противградним топовима или орошавањем засада, за шта су потребне велике акумулације воде у њиховој близини.

Професор  Кесеровић такође  подвлачи да је неопходна већа финансијска подршка државе за подизање савремених воћних засада и увођење нових технологија у производњу (книп саднице, противградне мреже...), затим подстицаји за удруживање и оснивање задруга (на примјер држава финансира 60% трошкова подизања хладњаче за воћаре који су основали задругу). Посебно истиче и рејонизацију воћарске производње у Црној Гори.

-Исто тако, неопходно је у воћарским крајевима подизати најсавременије засаде воћа, како би произвођачи видјели како треба да се ради.  Сем тога, интензивна воћарска производња је одличан модел за развој неразвијених региона и рјешавање економских, социјалних и демографских проблема на селу, закључује професор.

Јаков Папић