Суша смањила принос агрума у Улцињу

Четири мјесеца без кише и високе температуре утицали на принос и квалитет плодова, док произвођаче муче и скупа радна снага и проблеми са пласманом

Улцињ, 21. октобар 2026. -Овогодишња производња агрума у Улцињу била је под великим утицајем суше и високих температура, па се са око 350.000 стабала мандарина, наранџи и лимуна очекује између шест и седам хиљада тона плода.Дуг период без падавина оставио је посљедице и на количину и на квалитет рода, казао је за „Вијести“ самостални савјетник у Секретаријату за пољопривреду, рурални развој и екологију Општине Улцињ Гани Реџа.„Ова година је била тешка за производњу јер је наступио период од око четири мјесеца без капи кише. Истовремено, високе температуре додатно су утицале на функционалност биљака, а самим тим и на квантитет и квалитет плода. Киша која је недавно пала само је освјежила и није била довољна“, казао је Реџа.

Боље су прошли произвођачи који имају системе за наводњавање, али ни они нису успјели да избјегну посљедице неповољних временских прилика. Род мандарина слабији је него прошле године, како по количини тако и по квалитету.

Ни цијене нису донијеле много разлога за задовољство. Према ријечима Реџе, откупне и продајне цијене остале су на прошлогодишњем нивоу, док су трошкови репроматеријала и производње порасли. Произвођачима додатне тешкоће ствара и све скупља радна снага, али и проблеми са пласманом агрума.

Суша је погодила и маслињаке. Ове године очекује се око 1.500 тона маслина, а слабији род забиљежен је и код домаће сорте жутица и код увозних сорти, чији су плодови остали ситни.Када је ријеч о нару и смокви, процјењује се да ће производња достићи између 500 и 600 тона. Узгој кивија у Улцињу је, према ријечима Реџе, занемарљив.

За разлику од агрума и маслина, улцињски произвођачи лубеница имали су добру сезону када је ријеч о продаји. Произведено је око 4.000 тона лубеница, а према подацима општинског Секретаријата, све је продато по солидним цијенама. Ипак, производња је и у овом случају била отежана због екстремних временских услова.

На подручју Бриске горе налази се највећи дио улцињских винограда, а грожђе из тог краја познато је по квалитету. Од повртарских култура највише се узгајају паприка и парадајз, док производња житарица нема већи значај.

Све мање радника на газдинствима

Недостатак радне снаге један је од највећих проблема пољопривредника у Улцињу. Радника је све мање, а наднице су све веће, што додатно повећава трошкове производње.Проблеми су изражени и у сточарству, гдје је сточни фонд значајно смањен. Реџа сматра да су томе највише допринијеле миграције и све мање интересовање младих за бављење овом дјелатношћу.

„Млади све мање желе да се баве сточарством, радије иду у иностранство или отварају неке друге бизнисе. Не би било проблема са откупом стоке, али нема ко да ради“, казао је Реџа, наводећи да су у улцињској општини најзаступљенији узгој крава и оваца.

Пољопривредници имају подршку државе кроз субвенције за пријављене површине земљишта, које, према ријечима Реџе, износе око 300 евра по хектару. Подршка је доступна и за сјеме и репроматеријал.

Општина Улцињ је, како је навео, помагала произвођачима у набавци сјемена и система за наводњавање, а за куповину опреме учествовала је са 50 одсто њене набавне цијене. Сличан програм спроводи и Министарство пољопривреде.