Фактори који утичу на принос у биљној производњи: Кључ успјеха на њиви

Пољопривреда је стратешка привредна грана у свакој озбиљној држави. Држава треба да тежи самодовољности у производњи хране за сопствено становништво, а то се не може постићи без пољопривреде. Са друге стране, пољопривреда спада у нискодоходовне привредне дјелатности. Због тога, држава аграрном политиком, то јест  системом подстицаја, подржава пољопривредне произвођаче. То је, у ствари, преливање дијела добити из других дјелатности у пољопривреду, узимајући у обзир њен значај за снабдијевање становништва безбједном, квалитетном и цјеновно доступном храном. Поред подршке државе, пољопривредни произвођачи треба да поправе сопствени економски положај удруживањем у задруге и осигуравањем производње код осигуравајућих кућа. Осим тога, у земљорадњи или биљној производњи најбитније је радити на повећању приноса. Дакле, без обзира ради ли се о производњи пшенице, кукуруза, поврћа или воћа, основни циљ сваког пољопривредника је — висок принос. 

Шта све утиче на принос у биљној производњи? Одговор није једноставан, јер је земљорадња сложен систем у којем услови средине, технологија, знање и финансије играју подједнако важне улоге.

У наставку доносимо преглед најважнијих фактора који директно или индиректно утичу на принос у биљној производњи и начине на које пољопривредници могу унаприједити ефикасност сопствених газдинстава.

1. Климатски услови диктирају принос

Клима је један од најважнијих спољних фактора у пољопривреди. Температура, количина падавина, дужина вегетационог периода, као и екстремни климатски услови попут суше, мраза или града, имају директан утицај на принос. Пољопривреда је све више изложена посљедицама климатских промјена, што чини принос нестабилнијим него прије. На примјер, у сушним годинама принос поврћа  и воћа може бити преполовљен, док у годинама с повољним условима може достићи максимум. Због тога је адаптација производње на климатске промјене — кроз наводњавање, избор отпорнијих сорти и агротехничке мјере — од кључног значаја за стабилан принос.

2. Квалитет земљишта – основа сваке пољопривреде

Без плодне и обрађене земље нема успјешне земљорадње. Механички и хемијски састав земљишта, pH вриједност и садржај органске материје директно утичу на принос. Редовна агрохемијска анализа земљишта је основа савремене земљорадње. Захваљујући овој анализи, пољопривредници могу тачно знати шта недостаје земљишту и како да прилагоде ђубрење. Осим тога, треба изабрати врсте биљака, које ће се узгајати на основу  pH вриједности тла на којем ће бити посађене.

3. Избор врста и сорти и сјетвена технологија – генетика у служби приноса

Свака биљна култура има сорте и хибриде различитих својстава: неке су отпорније на болести, друге боље подносе сушу, док треће дају већи принос у идеалним условима. У модерној пољопривреди, избор праве врсте и сорте представља један од кључева за висок принос.

Такође, размак садње или густина сјетве, дубина садње или сјетве и вријеме садње морају бити прилагођени култури и земљишним и климатским условима. Опште је правило, да се на сиромашнијим тлима сије и сади гушће, док се на плоднијим практикује већи размак садње или сјетве.

4. Ђубрење и заштита биља – исхрана и здравље за добар принос

Биљке морају добити довољно хранљивих материја да би дале добар принос. Минерална и органска ђубрива обогаћују земљиште азотом, фосфором, калијумом и другим елементима. Погрешно или недовољно ђубрење може драстично смањити принос, чак и ако су остали услови идеални. Зато је важна претходно поменута анализа земљишта, уз коју се добију и стручне препоруке о културама чији су захтјеви прилагођени резултатима анализе на предметној парцели, као и о врстама, количинама и термину употребе органских и минералних ђубрива.

Поред исхране, биљке морају бити заштићене од штеточина, болести и корова. Употреба инсектицида, фунгицида и хербицида мора бити пажљива и одговорна. Неопходно је да се придржавамо упутстава произвођача средстава за заштиту биља, поготово кад се ради о дози и количини примјене средства и каренцама. Превентива и правилна заштита повећава принос, а злоупотреба средстава за заштиту може угрозити здравље дјеце и одраслих, Поред тога, угрожава животну средину и дугорочно смањује плодност земљишта.

5. Наводњавање – вода као пресудан фактор у приносу

У многим дијеловима региона, љетне суше представљају озбиљну пријетњу пољопривреди. Системи за наводњавање, посебно "кап по кап", доказано повећавају принос и омогућавају стабилнију производњу чак и у сушним годинама. Наводњавање више није луксуз, већ нужност ако се жели стабилан принос. 

6. Механизација и технологија као чиниоци приноса

Механизација и технологија производње морају бити прилагођени величини газдинства, нагибу терена и другим условима на њему. Уколико неко мало газдинство, на примјер, набави велики трактор, трошкови његовог одржавања и амортизације биће већи од користи коју газдинство од те машине може остварити. Зато није на одмет размислити о удруживању, тако да више газдинстава користи заједничку механизацију. На тај начин се смањују трошкови производње и избјегавају непотребна улагања.

7. Људски фактор – знање повећава принос

Најбоље сјеме и најбоља механизација не могу дати добар принос ако нису у правим рукама. Искуство, знање и спремност за учење чине сваког пољопривредника успјешним. Учествовање у обукама, праћење агрономских савјета и комуникација са стручњацима директно се одражавају на принос.Пољопривреда није само физички рад – то је вјештина, наука и посао који захтијева стално усавршавање.

8. Улагања као предуслов доброг приноса

У земљорадњи, као и у сваком послу, за добитак је потребно улагање. Куповина квалитетног сјемена, ђубрива, опреме или система за наводњавање – све то захтијева средства. Правилно инвестирање у производњу директно се одражава на принос и профитабилност. Зато је важно знати како, када и у шта уложити.

 У пољопривреди нема случајности – принос се гради

Принос у пољопривреди није ствар среће, већ резултат знања, планирања, труда и одговорности. Од климе до финансија, сваки детаљ у производњи утиче на коначни резултат. Сувремена пољопривреда тражи све више од пољопривредника — али зато и пружа више: већи принос, већу стабилност и бољу будућност. Улагање у факторе који доносе стабилнији принос није трошак — то је инвестиција у успјех.

Јаков Папић