,,Плодови" чекају подршку Главног града

Подгорица/Зета, 22. јун 2026. - Компанија ,,Плодови Црне Горе” ове седмице објавиће јавни позив за пољопривреднике за складиштење воћа и поврћа у њиховој хладњачи,у зетском насељу Матагужи,до септембра.
Иако су прошлу годину завршили у минусу од око 1.000 евра, фирма је затражила помоћ од 20.000 евра од Главног града ради изградње сушаре за воће и плантаже маслина,али одговор још нису добили.
То је, између осталог, у разговору за “Вијести” казао директор “Плодова” Никола Радуловић (на фотографији).
“Плодови Црне Горе” основани су 2004. године,када је отворен такозвани Дистрибутивни центар на тушком путу који је требало да буде откупни центар за пољопривредне производе из Зете и Малесије. Планирана је била и изградња фабрике за прераду у Матагужима, али је изграђена само хладњача. Држава и Општина су у овај пројекат тада уложиле више од осам милиона евра. Компанија тренутно Дистрибутивни центар издаје подгоричкој фирми 'Тржнице и пијаце', а хладњачу у Матагужима пољопривредницима. Од тог новца се исплаћују плате, док откупа пољопривредних производа годинама није било, или је био миноран.
Радуловић је нагласио да се сваке године велике количине воћа и поврћа кваре због високих температура или немогућности пласмана на тржиште, па им је циљ да произвођачима понуде могућност да робу сачувају и пласирају је када за то буду бољи тржишни услови.Он је нагласио да у томе види једну од најважнијих развојних функција компаније.
“Хладњача у Матагужима располаже капацитетом од приближно 2.000 тона робе, а поред расхладног дијела посједује и преткомору и магацински простор укупне површине око 1.600 квадратних метара. То су озбиљни капацитети који могу пружити значајну подршку домаћим произвођачима током сезоне. Нови јавни позив за коришћење капацитета хладњаче биће објављен 19. јуна и трајаће све до септембра, односно док год буде постојала потреба за складиштењем воћа и поврћа. Водили смо рачуна да цијене буду максимално приступачне и прилагођене потребама пољопривредних произвођача. Услуга складиштења за регистроване пољопривредне произвођаче износи један евро дневно по палети, док је за регистроване привредне субјекте цијена 1,5 евра по палети дневно. За кориснике који складиште више од 50 палета предвиђени су посебни услови и додатне погодности кроз директне договоре, јер нам је циљ да развијамо дугорочну сарадњу са домаћим произвођачима”, нагласио је он.

ЗАСАДИЛИ 700 САДНИЦА ЈАБУКЕ И КРУШКЕ

Радуловић је истакао и да су 2025. годину завршили са губитком од 1.067 евра, али да је резултат свакако бољи него 2024. годином када је минус износио 6.114 евра. Додао је да су 2023. завршили са негативним резултатом од 25.777 евра, те да је јасно да компанија напредује и финансијски се опоравља.
Нагласио је и да је за лањски минус већински заслужно покретање органске плантаже јабука и крушака,што, како тврди, представља улагање у будућу производњу фирме.
“Одбор директора донио је крајем септембра 2025. године одлуку о формирању органске плантаже старих и отпорних сорти јабука и крушака, чиме смо покренули један од најзначајнијих развојних пројеката компаније у посљедњих неколико година. На површини од 15.000 квадратних метара подигли смо засад са 700 садница аутохтоних и селекционисаних сорти јабуке и крушке, уз инсталацију система за наводњавање. Укупна вриједност пројекта износила је око 6.300 евра, а сва средства су обезби јеђена из сопствених прихода друштва,без финансијске помоћи алцционара,односно Владе и Главног града. Нијесмо ангажовали извођаче радова ни физичку радну снагу. Комплетан посао, од припреме земљишта и садње до одржавања засада, обавили смо сами запослени у друштву и ја као извршни директор заједно, тимски. На тај начин смо додатно смањили трошкове и показали да се одговорним односом према ресурсима могу постићи конкретни резултати”, истакао је Радуловић.
Он је нагласио да “Плодови” годинама раде у специфичним околностима јер нису имали новчану подршку за развојне пројекте, па су ограничени у озбиљним улагањима и инвестиције морају да раде скромно.Сматра да су након више од десет година стагнације показали да “Плодови” могу да учествују у домаћој пољопривреди, те да од плантаже очекују пуни род између треће и пете године и то од седам до десет тона годишње.

ЗА ОБНОВУ КАМИОНСКЕ ПИЈАЦЕ ПОТРЕБНИ МИЛИОНИ

Упитан о валоризацији простора Камионске пијаце коју је најавио лани, Радуловић је навео да је простор дат у закуп предузећу “Тржнице и пијаце” али да нису обезбиједили подршку за модернизацију објекта, па су одустати од пројекта. Додао је да је простор био замишљен као савремени дистрибутивни центар за воће и поврће, на којем би се вршио пријем, сортирање, складиштење и дистрибуција производа за домаће и инострано тржиште...
Радуловић је нагласио да би за пројекат обнове Камионске пијаце требало урадити нове студије, идејна рјешења и пројектну документацију, али и уложити милионе у адаптацију и опремање простора, што не могу самостално.Истакао је да је њихова хладњача у Матагужима доступна домаћим произвођачима, те да је више не издају дугорочно великим компанијама.

“Наш циљ је да она буде доступна што већем броју пољопривредних произвођача којима је потребно складиштење воћа и поврћа током сезоне, јер сматрамо да управо на тај начин највише доприноси развоју домаће пољопривреде. Потребно је да се на знатно вишем нивоу, кроз институције надлежне за пољопривреду, интензивније ради на информисању произвођача о значају правилног складиштења воћа и поврћа. У Црној Гори још увијек велики број произвођача није навикао да користи овакве услуге, иако оне директно утичу на смањење губитака и повећање прихода. Прошле године смо са реализацијом пројекта складиштења кренули релативно касно, практично усред љетње сезоне, а промоцију смо спроводили у оквиру веома ограничених финансијских могућности. Упркос томе, успјели смо да успоставимо систем и покажемо да овакав модел подршке произвођачима има смисла”, навео је Радуловић.
Додао је и да су ради инфор мисања произвођача покре нули и интернет портал (плодовицг.ме),те да очекују да ће број пољопривредника кој користи њихове услуге бити све већи.

ЖЕЛЕ И ДА СУШЕ ВОЋЕ

Радуловић је истакао да потенцијал ,,Плодова" није само у у складиштењу, већ да би се уз одрживу институционалну подршку могао успоставити модел за мањи откуп производа, с циљем дистрибуције институцијама, болницама, народним кухињама, школама и јавним установама.
Сматра да би тако домаћи произвођачи имали сигуран пласман, а јавне установе квалитетне домаће производе, те да је то најодрживији модел организованог откупа.
“У циљу нашег залагања да покренемо ово друштво смо предлагали да у буџет Главног града за 2026. годину се уврсти скроман пројекат вриједан 20.000 евра. Намјера нам је била да изградимо мању сушару за воће како би домаћи произвођачи могли код нас услужно да суше своје производе. Познато је да сушено воће постиже знатно већу тржишну вриједност, лакше се складишти и има дужи рок трајања, што би произвођачима отворило додатне могућности зараде. Дио средстава планирали смо да усмјеримо и на подизање нове плантаже маслина, чиме бисмо наставили развојне пројекте које смо започели кроз органски воћњак. Нажалост, за сада нијесмо добили одговор на ту иницијативу”, навео је он. Додао је да ће наставити да траже начине да постојеће капацитете ставе у функцију развоја домаће пољопривреде.

Извор: Вијести