Пламењача парадајза – како на вријеме препознати болест и заштитити засад

Пламењача парадајза чији је узрочник патогена гљива Phytophthora infestans једна је од најопаснијих болести ове повртарске културе. У годинама са честим падавинама и повећаном влагом може за свега неколико дана уништити лисну масу и проузроковати велике губитке у приносу и квалитету плодова.

Болест се јавља како у пластеницима, тако и на отвореном пољу. Најбрже се развија током топлог и влажног времена, нарочито када се смјењују кишни и сунчани периоди. Први симптоми обично се појављују на заклоњеним и сјеновитим дијеловима парцеле, као и у прегустим засадима у којима се влага дуже задржава.

Симптоми болести

На листовима се најприје уочавају маслинастозелене пјеге, најчешће уз ивице листа. Када је влажност ваздуха висока, на наличју листа, у оквиру пјега, појављује се бијела превлака коју чине конидије гљиве. Оне омогућавају брзо ширење болести на цијели засад.

Како болест напредује, пјеге се повећавају, листови се суше и пропадају, па биљка добија изглед као да је спаљена, због чега је болест у народу позната као пламењача.

На плодовима се јављају сивозелене до мрке пјеге које постепено захватају дубље слојеве ткива. Заражени дијелови остају тврди, плодови губе тржишну вриједност, лако отпадају и постају подложни нападу других микроорганизама.

Симптоми се могу јавити и на стаблу у облику тамносмеђих пјега које га могу потпуно обухватити. Дијелови биљке изнад мјеста инфекције вену, суше се и одумиру.

Како смањити ризик од појаве болести?

Потпуна заштита није могућа само агротехничким мјерама, али оне значајно смањују ризик од инфекције.

Препоручује се:

• уклањање корова;
• избјегавање прегустог склопа биљака;
• умјерена и уравнотежена прихрана, посебно азотом;
• избор осунчаних и добро провјетрених парцела;
• редовно уклањање заражених биљних дијелова.

Хемијска заштита

Најбољи резултати постижу се превентивним третманима, односно прије појаве првих симптома болести. Заштиту треба започети чим временски услови постану повољни за развој пламењаче.

Контактни фунгициди примјењују се у размацима од 7 до 10 дана и стварају заштитни слој на површини биљке. За прве третмане могу се користити:

• препарати на бази бакра (бакар-хидроксид, бакар-оксихлорид и други регистровани бакарни фунгициди);
• Folpan (фолпет);
• Delan (дитианон);
• Ranman (цијазофамид).

Када наступи период интензивног пораста биљака, честих падавина или повећаног ризика од инфекције, препоручује се примјена системичних или трансламинарних фунгицида, као што су:

• Ridomil Gold;
• Revus;
• Orondis;
• Zorvec;
• Quadris;
• Acrobat

Приликом примјене фунгицида неопходно је водити рачуна о ротацији активних материја. Препарате истог механизма дјеловања не треба користити више од два до три пута током једне вегетације како би се спријечила појава отпорности проузроковача болести.
Без обзира на избор препарата, прскање мора бити квалитетно изведено. Потребно је користити довољну количину воде како би сви надземни дијелови биљке били равномјерно прекривени раствором, јер само добро обављен третман може обезбиједити поуздану заштиту засада.

Јаков Папић