Нови прописи требало би да заштите домаће пољопривреднике и побољшају њихов положај

Закон о забрани непоштених трговачких пракси треба да заштити пољопривредне произвођаче и друге добављаче хране од поступања купаца који имају знатно већу тржишну и преговарачку снагу. Законом би требало јасно забранити праксе као што су неоправдано дуги рокови плаћања и једнострано мијењање уговорених услова. План Министарства пољопривреде је и да се кроз регулисање питања државне помоћи у пољопривреди први пут систематично уреде правила под којим држава и општине могу пружати флнансијску подршку пољопривредним произвођачима, прерађивачима и руралном развоју

ПОДГОРИЦА,  04. август 2026.- Закони о забрани непоштених трговачких пракси и о државној помоћи у пољопривреди требало би да уведу европска правила којима би се домаћи произвођачи додатно заштитили и подржали, те их треба посматрати као важан дио система заштите произвођача, а не као замјену за организовано тржиште. То произилази из одговора начелника одјељења за економске анализе и тржиште у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Мирсада Спахића у вези са најављеним законима у чијој би изради требало да учествују и представници Привредне коморе Црне Горе.

-Намјера закона о забрани непоштених трговачких пракси јесте да заштити пољопривредне произвођаче и друге добављаче хране од поступања купаца који имају знатно већу тржишну и преговарачку снагу. Законом би требало јасно забранити праксе као што су неоправдано дуги рокови плаћања, отказивање наруџбине кварљивих производа у посљедњем тренутку, једнострано мијењање уговорених услова, пребацивање трошкова маркетинга, складиштења на добављача без претходног договора, као и наплата услуга које нису стварно пружене. Циљ је да произвођач унапријед зна услове продаје, рок плаћања и све трошкове, као и да постоји надлежни орган којем може поднијети пријаву без страха од пословне одмазде. Такав приступ заснива се на европским правилима којима се штите слабији учесници у ланцу снабдијевања пољопривредним и прехрамбеним производима казао је Спахић Побједи упитан о бенефитима које би овај пропис требало да донесе домаћим произвођачима.

ДРЖАВНА ПОМОЋ

План ресора којим руководи Владимир Јоковић је и да се кроз регулисање питања државне помоћи у пољопривреди први пут систематично уреде правила под којим држава и општине могу пружати финансијску подршку пољопривредним произвођачима, прерађивачима и руралном развоју.

-Законом ће се дефинисати врсте помоћи, прихватљиви корисници и трошкови, максимални износи и интензитети подршке, начин пријављивања и одобравања програма, вођење евиденција, кумулација различитих врста помоћи, контрола намјенског коришћења средстава и повраћај незаконито или ненамјенски додијељене помоћи. Суштина је да државна помоћ више не буде посматрана само као буџетско издвајање, већ као правно уређена мјера која мора имати јасно дефинисан циљ, оправдање, кориснике, трајање и мјерљиве резултате казао је Спахић.

То је, како додаје, од посебног значаја, имајући у виду да ће уласком у ЕУ Црна Гора морати да примјењује правила којима је државна помоћ, у начелу, ограничена, али има јасно прецизиране изузетке у којима ће се моћи пружати.

-Један од најважнијих облика биће минимална помоћ у примарној пољопривредној производњи. Ријеч је о помоћи мањег износа за коју се сматра да, због ограничене вриједности, нема значајан утицај на конкуренцију и трговину, па се може додијелити без спровођења пуне процедуре одобравања државне помоћи. Према важећој Уредби Комисије (ЕУ) број 1408/2013, након измјена из 2024. године, а која ће се имплементирати у црногорско законодаство, једном пољопривредном предузећу, односно „једном учеснику на тржишту" са свим повезаним друштвима, може се додијелити највише 50.000 евра током било којег периода од три године. Истовремено, постоји и максимални државни износ који држава не смије прекорачити. Де минимис помоћ може бити веома важна за мање и хитне интервенције, као што су одређене компензације, подршка за набавку инпута, мања улагања или реаговање на ограничене тржишне поремећаје. Међутим, она се не може користити за помоћ чији се износ директно одређује према количини или цијени производа стављеног на тржиште, за извозне субвенције нити за помоћ условљену коришћењем домаће робе умјесто увозне-објашњава Спахић.

ГРУПНО ИЗУЗЕЋЕ

Наглашава и да ће Уредба о групном изузећу у пољопривреди АБЕР такође бити укључена у црногорско законодавство, што ће омогућити да одређене категорије помоћи у пољопривреди, шумарству и руралним подручјима буду унапријед сматране усклађеним са правилима ЕУ, под условом да државна мјера испуњава све прописане критеријуме.

-То значи да за сваку појединачну мјеру није потребно пролазити кроз дугу процедуру појединачног одобравања Европске комисије. Кроз Регулативу АБЕР, која је на снази од 1. јануара 2023. године, могу се уређивати помоћи за улагања у пољопривредна газдинства, обнову производног потенцијала након природних непогода, надокнаду штете од неповољних климатских догађаја, болести животиња и штетних организама, премије осигурања, спречавање и уклањање штете коју причине заштићене животиње, комасацију, савјетодавне услуге, пренос знања, замјену пољопривредника током одсуства, промотивне мјере, као и одређене помоћи у руралним подручјима. За сваку категорију унапријед се одређују прихватљиви трошкови, максимални проценат подршке, услови под којима настаје право на помоћ и обавезе даваоца помоћи указује Спахић. Уредба Европске комисије, тзв. ГБЕР ће, како додаје, омогућити да се под одређеним условима може користити помоћ за прераду и стављање пољопривредних производа на тржиште, као и за хоризонталне мјере попут истраживања и развоја, иновација, обуке запослених, заштите животне средине, енергетске ефикасности, консултантских услуга за мала и средња предузећа и одређених регионалних улагања.То је посебно значајно за предузећа која се баве прерадом млијека, меса, воћа, поврћа и других пољопривредних производа. Њима се, у зависности од природе пројекта, помоћ може додјељивати за изградњу и модернизацију прерађивачких капацитета, енергетску ефикасност, дигитализацију, иновације, лабораторије, развој нових производа и друге инвестиције које нијесу директно примарна пољопривредна производња каже Спахић наглашавајући да се и у овом случају помоћ не може одређивати према количини или цијени производа.У случају када одређена мј ера прелази прагове или не испуњава услове из де минимис или уредби АБЕР или ГБЕР, одобравање евентуалне помоћи би се морало посебно цијенити на основу Смјерница ЕУ за државну помоћ, које подразумиј евају претходно одобрење надлежног органа, а након чланства и Европске комисије.Смјернице које се примјењују од 1. јануара 2023. године обухватају, између осталог, сложеније и веће програме помоћи, мјере за управљање ризицима и кризама, улагања, заштиту животне средине и друге интервенције које се не могу аутоматски изузети. Такође је неопходно успоставити централни регистар државне помоћи у пољопривреди јер се приликом сваке нове додјеле мора провјерити колико је помоћи корисник већ примио, по којем основу и за које трошкове објашњава наш саговорник.

ПРАВИЛА ЕУ

Правила ЕУ налажу да се од 1. јануара 2027. године подаци о пољопривредној де минимис помоћи морају евидентирати у централном регистру на националном нивоу или на нивоу ЕУ. За произвођаче ће највећи значај закона бити у томе што ће унапријед знати на које облике подршке могу рачунати и под којим условима. За државу ће значити већу правну сигурност приликом креирања Агробуџета, али и мање простора за брзо донесене, краткорочне мјере које нису довољно образложене или које могу нарушити конкуренцију. Циљ није смањење подршке пољопривреди, већ стварање система у којем се може додјељивати више квалитетно усмјерене помоћи, уз јасна правила, контролу и усклађеност са будућим обавезама Црне Горе као чланице ЕУ наводи Спахић. На питање да ли ће ови прописи довести до тога да се ријеши проблем пласмана на који се пољопривредници често жале, Спахић наводи да се њихов положај може значајно унаприједити, али да неће ријешити сваки проблем пласмана.

-Закон о непоштеним трговачким праксама може спријечити да се терет тржишног ризика једнострано пребацује на произвођача и обезбиједити равноправније уговарање са трговачким ланцима и прерађивачима. Закон о државној помоћи може омогућити јасније и брже мјере подршке када за њих постоје економски и правни разлози. Међутим, ниједан закон не може гарантовати продају производа за који не постоји довољна тражња, нити држава може трајно преузимати тржишну функцију. За стабилан пласман неопходни су уговорена производња, удруживање произвођача, планирање количина и рокова доспјећа, развој складишних и прерађивачких капацитета, стандардизован квалитет и поуздано снабдијевање купаца. Зато ове прописе треба посматрати као важан дио система заштите произвођача, а не као замјену за организовано тржиште указује Спахић. Упитан да ли ће се овим прописима утицати на повећање производње и конкурентности домаћих производа, Спахић наводи да повећање производње није циљ по сваку цијену, већ стварање сигурнијег пословног амбијента.

-Произвођач ће лакше доносити одлуку о улагању и повећању производње уколико зна да ће уговорени услови бити поштовани, да ће роба бити плаћена у разумном року и да му купац неће накнадно наметати непредвиђене трошкове. Закон о државној помоћи може додатно усмјерити подршку према инвестициј ама у савремену опрему, складиштење, прераду, дигитализацију, осигурање производње, унапређење квалитета, заштиту животне средине и удруживање произвођача. Таква улагања могу смањити трошкове по јединици производа, продужити период продаје и омогућити домаћим произвођачима да понуде веће и уједначеније количине. Ипак, повећање производње мора бити повезано са реалном тражњом. У супротном, већа производња без претходно обезбијеђеног тржишта може само повећати вишак и притисак на цијене закључује Спахић.

Уласком у ЕУ подршка пољопривреди неће престати

Мирсад Спахић оцјењује да су они произвођачи који су користили ИПАРД средства, који послују са регистрованим откупљивачима или већ примјењују захтјевније стандарде, релативно добро припремљени за улазак у Европску унију.Ипак, значајан број малих газдинстава још нема довољно информација о промјенама које чланство доноси. Уласком у ЕУ подршка пољопривреди неће престати, већ ће се у највећој мјери спроводити кроз правила Заједничке пољопривредне политике. Пољопривредници ће моћи да рачунају на директна плаћања, поједине облике подршке повезане са производњом, еколошке шеме, подршку младим и малим пољопривредницима, мјере руралног развоја, инвестиционе грантове и одређене тржишне мјере казао је Спахић.

ПОБЈЕДА