Задружни дом у Лубницама три деценије пропада: Од некадашњег носиоца развоја до ругла насред села

Ни послије три деценије апели мјештана да се санира задружни дом у Лубницама, који захвата површину од неколико стотина квадратних метара, није уродила плодом.

Овај објекат се из дана у дан све више урушава, иако се под његовим кровом некад налазила откупна станица, продавница, кафана, пошта и амбуланта. Ради се о објекту у центру села који није доживио неопходну ревитализацију, без обзира што је својевремено био носилац развоја Горњоселске жупе, коју чине села: Лубнице, Праћевац, Бастахе, Главаца, Курикуће и Вуча. Мјештани наводе да је некада у задружном дому, уз петнаестак запослених, између осталог, вршен откуп љекобиља и пољопривредних производа, што је локалном становништву доносило значајан доходак. Опомињу да се свако ко прође кроз Лубнице згражава кад види како изгледа објекат, који, како наводе, указује да је некадашње друштвено богатство немилице уништавано, док је локално становништво одлазило у неке срећније крајеве.
– Лубничани су својевремено уз велике напоре и помоћ шире друштвене заједнице изградили овај објекат. Касније је у задружном дому, поред осталих садржаја, вршен откуп љекобиља и пољопривредних производа, што је локалном становништву доносило значајан доходак. Тако је цијели крај, практично, био везан за овај објекат. Међутим, почетком деведесетих година прошлог вијека задружни дом је затворен, да би снијежне падавине 2011. године потпунон урушиле кров зграде. Неко је, изгледа, у међувремену, купио задружни дом за мале паре и након тога га препустио константном пропадању. Ми и не знамо ко је власник ове имовине. То је за сваку осуду, јер ова зграда, која представља ругло у центру Лубница, не може служити на част онима који су је осудили на пропаст. Зато би био ред да се изврши санација зграде и да се уступи некоме ко ће је поново ставити у функцију – наводи предсједник мјесне заједнице Лубнице Милош Раковић.

Слично и у осталим селима

Током последњих деценија прошлог вијека у скоро свим мјесним центрима на подручју беранске општине постојале су пољопривредне задруге које су упошљавале значајан број радника. Међутим, током транзиционих процеса све те задруге су угашену док су њихови објекти и имовина препуштени константном пропадању. О њиховом постојању данас једино свједоче руиниране зграде бројних задружних домова изграђених у доба социјализма. Сви ти домови и на сеоском подручју и у приградским насељим остављени су на милост и немилост зубу времена, употпуњујући причу о угашеној привреди на сјеверу Црне Горе. О томе поред објекта у Лубницама, свједоче зграде задружних домова на Бучу, као и они на подручју Шекулара, Будимље и Полице.
Мјештани указују да дом у Лубницама свједочи да је приватизација друштвених капацитета у последњих двадесетак година нанијела непроћењиву штету свим развојнимн гранама, па и пољопривреди.
– Пољопривредне задруге биле су прави мали гиганти у скоро свим мјесним центрима. Преко њих се одвијао живот. Трговало се, стварао се доходак. Локално становништво је у њима налазило запослење. Међутим, доласком новокомпонованих бизнисмена који су преко ноћи за мале паре покуповали нешто сто су бројне генерације деценијама стварале, задруге су једноставно избрисане из регистра живих, док је задружна имовина потпуно девастирана. Добија се утисак да је некадашње друштвено богатство намјерно уништено да би привилеговани појединци извикли одређену добит. Све то указује да се у управљачким структурама налазила једна неозбиљна дружина која је, уништавањем задруга, задала смртоносни ударац нашим селима, суоченим са све присутнијом миграцијом становнипштва – тврде мјештани.

Они су упутили молбу надлежним институцијама да што прије уклоне остатке руинираног дома и да на његовом мјесту изграде објекат који би био од користи за локално становништво.

Текст и фотографија: Дан