На десет евра увоза само један евро извоза

Укупна спољнотрговинска размјена пољопривредних производа у 2025. години достигла је 1,2 милијарде евра, али структура те размјене открива дубок дисбаланс. Према истим подацима, увоз је износио 1,064 милијарде евра, док је извоз остао на свега 106 милиона

Подгорица, 26 март 2026.- Црна Гора је у 2025. години увезла пољопривредне производе вриједне 1,06 милијарди евра, док је извоз износио свега 106 милиона готово десет пута мање. То значи да на сваких 10 евра увоза долази мање од једног евра извоза, док покривеност увоза извозом износи свега 9,98 одсто.
Највећи дио хране долази из Србије, која учествује са више од трећине укупног увоза. Званични подаци показују и дугорочан тренд погоршања јер је увоз у посљедњих 15 година више него удвостручен, са око 446 милиона евра у 2012. на преко милијарду у 2025, док је извоз растао знатно спорије, са око 64 на тек нешто више од 106 милиона евра.
Увоз хране у Црну Гору достигао је више од милијарду евра, док извоз остаје десет пута мањи, тек нешто изнад 100 милиона. То значи да на сваких 10 евра које држава потроши на увоз пољопривредних производа извоз доноси мање од једног евра, што јасно указује на дубок и дуготрајан структурни дисбаланс у домаћој економији.
Према подацима из документа Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде „Спољнотрговинска размјена пољопривредним производима, 2025. година (прелиминарни подаци)“, ова рачуница произилази из односа укупног извоза и увоза, пренио је „Банкар“.
Укупна спољнотрговинска размјена пољопривредних производа у 2025. години достигла је 1,2 милијарде евра, али структура те размјене открива дубок дисбаланс. Према истим подацима, увоз је износио 1,064 милијарде евра, док је извоз остао на свега 106 милиона евра.
Тренд раста увоза посебно долази до изражаја када се посматра посљедња деценија. Још 2012. године Црна Гора је увозила пољопривредне производе у вриједности од око 446 милиона евра, док је у 2025. тај износ више него удвостручен. Истовремено, извоз је растао знатно спорије, са око 64 милиона на нешто више од 106 милиона евра.

Таква динамика јасно показује да се јаз између увоза и извоза континуирано продубљује. Само у посљедњих годину дана увоз је повећан за више од 88 милиона евра, док је извоз растао симболично.
Структура увоза додатно потврђује висок степен зависности од страних тржишта. Највише се увози месо, чија је вриједност премашила 157 милиона евра, затим производи за исхрану, производи од житарица и млијеко са млијечним прерађевинама. Међу значајним категоријама су и безалкохолна пића, воће и живе животиње.
С друге стране, извоз је знатно концентрисан и ослања се на производе са већом додатом вриједношћу. Највећи извозни приходи остварени су од сушеног и димљеног меса, јаких алкохолних пића и вина, док значајан удио имају и прерађевине од меса, воће и поврће.
Географски посматрано, спољнотрговинска размјена и даље је доминантно регионална. Србија је и даље најважнији партнер, са више од трећине укупног увоза и преко 40 одсто извоза, док значајан удио имају и земље Европске уније попут Хрватске, Италије и Њемачке.
Свеукупно посматрано, подаци Министарства пољопривреде и Монстата потврђују да Црна Гора има изражен структурни дефицит у пољопривреди. Домаћа производња не успијева да задовољи потребе тржишта, док се извоз задржава на ограниченом броју производа и тржишта. Без значајнијег јачања производње и прехрамбене индустрије, зависност од увоза хране наставиће да расте и у наредним годинама.