Марија Радуновић за Принос: Кроз рурални туризам рад пољопривредника постаје видљив широј публици
Не мислим да рурални туризам треба да замијени пољопривредну производњу. Његова права вриједност је управо у томе што је допуњује. Газдинство од онога што већ ради – производње хране, бриге о животињама, бербе, прављења сира или меда – може направити искуство и тако диверзификовати приходе. Постоји још једна вриједност коју је тешко изразити новцем: рад пољопривредника одједном постаје видљив другачијој публици. Он више није само произвођач хране, већ и чувар знања, традиције и локалних обичаја. Мислим да управо такав поглед на пољопривреду може учинити село привлачнијим и млађим генерацијама.

Подгорица, 25.август 2026 - Марија Радуновић, магистар пољопривредних наукa и оснивач платформе Visit Village, већ годинама је у контакту са пољопривредницима и обилази газдинства широм Црне Горе. Управо кроз те сусрете, каже, изнова је откривала колико знања, рада и занимљивих прича постоји у нашим селима, а колико мало људи за њих зна.
Из те идеје настао је Visit Village (visitvillage.me) – платформа која повезује пољопривредна газдинства са људима који желе да упознају живот на селу, пробају домаће производе, учествују у раду на газдинству или једноставно проведу неколико сати или дана у другачијем окружењу.
Радуновићева, која се и сама бави пчеларством и има регистровано пољопривредно газдинство, сматра да рурални туризам не треба да замијени пољопривредну производњу, већ да буде њена допуна – начин да пољопривредник од онога што већ ради направи још један извор прихода, али и да свој рад представи људима који можда никада не би имали прилику да га упознају.
Данас је на платформи око 80 газдинстава из различитих крајева Црне Горе. За Принос Марија говори о томе како је настао Visit Village, шта пољопривредници могу добити од руралног туризма, може ли он допринијети останку младих на селу, колико држава помаже развој ове области и зашто је, упркос томе што платформа већ има прве резервације, њен највећи изазов тренутно – маркетинг.
• Како бисте некоме ко не зна укратко објаснили шта је Visit Village?
Visit Village је најлакши начин да пронађете и резервишете право сеоско искуство – неколико сати или дана на газдинству на којем можете нешто да пробате, научите, урадите и доживите. У средишту наше приче није само смјештај, већ доживљај. Желимо да газдинствима која чувају знање, традицију, природу и обичаје дамо већу видљивост и могућност додатне зараде. Гост добија аутентично искуство, домаћин нове посјетиоце и приход, а село још један разлог да остане живо.
• Како је настала идеја за Visit Village и шта је био главни проблем који сте жељели да ријешите?
Годинама сам кроз посао упознавала пољопривреднике и обилазила газдинства широм Црне Горе. Стално сам изнова откривала колико знања, рада и невјероватних прича постоји у нашим селима – и колико мало људи за њих зна. Као пчеларка, и сама сам дио те приче.
Тако је настао Visit Village, из жеље да повежемо те домаћине са људима који траже стваран доживљај. Градимо га из поштовања према нашим пољопривредницима, али и према нашим родитељима, бакама и дједовима. Није тако давно било вријеме када је готово свака породица била много ближе земљи него што је данас.
• Visit Village је 2024. године освојио треће мјесто на такмичењу пословних идеја које је подржало Министарство просвјете, науке и иновација. Колико Вам је то признање значило за даљи развој платформе?
Много. Искрено, без награда и програма подршке кроз које смо прошли, Visit Village данас вјероватно не би био ту гдје јесте. И притом не мислим само на новац. Менторска подршка нам је често била једнако вриједна, а некада и вреднија.
Кроз различите програме имали смо прилику да радимо са људима који су нам помогли да препознамо слабости које сами нијесмо видјели. Управо сада, кроз програм She’s Next, по трећи пут добијамо менторску подршку и радимо на наредној фази развоја и маркетинг стратегији.

• Колико домаћинстава је данас пријављено на Вашу платформу и из којих крајева Црне Горе долазе?
Тренутно имамо око 80 газдинстава из различитих крајева Црне Горе. Највише их је са сјевера, што је и очекивано због карактера тог подручја, али имамо домаћине и из централног и јужног дијела земље. Циљ нам је да гост кроз Visit Village може да упозна сасвим различита лица руралне Црне Горе.
• Које критеријуме домаћинство мора да испуни да би се нашло на платформи? Како уопште иде поступак пријаве?
Регистрација је бесплатна и газдинство је може обавити самостално, а ми смо увијек ту ако је потребна помоћ. Након пријаве провјеравамо да ли газдинство заиста постоји и да ли су достављени подаци вјеродостојни. Ако је потребна корекција или додатна информација, контактирамо домаћина, а након провјере профил одобравамо за објаву.
Једном одобрен профил домаћин може сам да ажурира кад год се нешто у његовој понуди промијени.
• Колико пољопривредник заиста може зарадити од руралног туризма и може ли тај приход надмашити приход од саме производње? Видите ли опасност у томе?
Не мислим да рурални туризам треба да замијени пољопривредну производњу. Његова права вриједност је управо у томе што је допуњује. Газдинство од онога што већ ради – производње хране, бриге о животињама, бербе, прављења сира или меда – може направити искуство и тако диверзификовати приходе.
Али постоји још једна вриједност коју је тешко изразити новцем: рад пољопривредника одједном постаје видљив другачијој публици. Он више није само произвођач хране, већ и чувар знања, традиције и локалних обичаја. Мислим да управо такав поглед на пољопривреду може учинити село привлачнијим и млађим генерацијама.
• Да ли је бављење руралним туризмом прилика да млади људи остану на селу?
Мислим да јесте, али не само да остану. Може бити и разлог да се неко врати или чак први пут одлучи за живот на селу.
Већ смо чули приче о људима који су након боравка у руралним подручјима одлучили да купе некретнину и један дио године замијене град животом на селу. Има и оних који су направили много трајнију промјену. Ако село може да понуди квалитетан живот и више извора прихода, онда одлука да се тамо остане више не мора бити одрицање.
• Шта пољопривредник у Црној Гори данас треба да уради да би од свог газдинства направио туристичко одредиште?
Први корак је да свој рад усклади са законским условима за пружање туристичких услуга, а затим да пронађе начин да његова понуда дође до људи.
Ту желимо да Visit Village буде спона. Газдинство се код нас региструје бесплатно, представи оно што већ има и ради, а наш посао је да помогнемо да га пронађу људи којима је управо такво искуство занимљиво.
• Ви се, између осталог, бавите пчеларством и имате регистровано пољопривредно домаћинство. Јесте ли размишљали да на свом газдинству изградите туристичке капацитете?
Јесам, али због других пословних обавеза тренутно не могу да му се посветим онолико колико бих жељела. Ипак, пчелињак је већ одавно мјесто кроз које пролазе пријатељи, познаници и дјеца.
Пчеларство је мени лично много дало. Вратило ме је природи у периоду када сам се од ње поприлично удаљила и подсјетило колико нам такав боравак заправо треба.
Посебно волим када нам се придруже дјеца. Наравно, потпуно заштићена опремом, отварају кошницу са нама, гледају пчеле и уче да разликују младу пчелу, радилицу, трута, а највећи догађај је када успијемо да пронађемо матицу. Тада врло јасно видите да пољопривредно газдинство може понудити искуство и без хотела, базена или великих туристичких садржаја.
• Како држава и локалне самоуправе могу помоћи бржем развоју руралног туризма у Црној Гори?
Мислим да држава већ значајно помаже кроз национални буџет, ЕУ фондове и различите програме подршке руралном развоју. Простора за даље унапређење увијек има, посебно у промоцији, повезивању и поједностављивању процедура.
Taкође, морамо пазити и на нешто друго: да у жељи да рурални туризам учинимо популарнијим не изгубимо оно због чега је занимљив. Ако село почнемо да прилагођавамо сваком туристичком тренду и додајемо садржаје који му не припадају, лако можемо изгубити аутентичност. Развој јесте потребан, али не по цијену идентитета мјеста.
• Гдје видите Visit Village за пет година и планирате ли ширење ван Црне Горе?
Код стартапа је прилично незахвално прогнозирати пет година унапријед – статистика нас учи да будемо скромни. Али жеља постоји.
Вољела бих да за пет година можемо јасно да кажемо да газдинства захваљујући Visit Village-у остварују озбиљан додатни приход и да је њихов рад постао видљивији и цјењенији. Желимо и регионално ширење, првенствено на земље Балкана. Имамо слична газдинства, традицију, менталитет и природно окружење, па вјерујем да Visit Village може бити заједничка регионална прича.
• Који је тренутно највећи изазов за развој пројекта?
Маркетинг. Платформа је направљена, газдинства су ту, прве резервације такође, али сада треба много озбиљније доћи до крајњег корисника.
То захтијева стратегију, различита знања, људе и, наравно, финансијска средства. Visit Village нам је још увијек додатни посао и нијесмо у могућности да му се посветимо пуно радно вријеме. Платформу смо највећим дијелом развијали захваљујући наградама и програмима подршке, док у посљедњем периоду сами финансирамо Google и Meta оглашавање.
Зато нам је наредни велики корак да поставимо добру маркетинг стратегију и систем који можемо дугорочно да одржавамо.
Јаков Папић
