Агротуризам и даље невидљив за институције

Иако се о руралном туризму у Црној Гори све чешће говори као о великој развојној шанси, унутар тог сектора и даље доминира недовољно препозната разлика између аутентичних домаћинстава која комбинују пољопривреду и туризам и оних која се туризмом баве искључиво због локације у руралном подручју.

Управо та разлика, како истичу из Удружења сеоских домаћинстава "Туризам на селу", има кључан значај за одрживост, локалну економију и очување традиционалног начина живота. Међутим, домаћинства која су носиоци тзв. агротуризма гдје се храна производи на имању, а госту нуди на кућном прагу остају готово невидљива за системску подршку. Иако се често помињу IPARD фондови и државне мјере као алати за унапређење руралног туризма, пракса показује да су управо најаутентичнији и најпотребнији актери најчешће изостављени из тих токова. Како вријеме пролази, унутар укупног сектора руралног туризма се јасно издвајају два смјера један који подразумијева пољопривредна газдинства која се активно баве производњом, а туризам им је комплементарна активност (ова се дјелатност може назвати агротуризмом), и домаћинства која немају пољопривредну производњу, али имају некретнине у руралном подручју, па се у тим некретнинама баве туризмом кажу из Удружења сеоских домаћинстава за Побједу.

ИЗДВАЈАЈУ СЕ ДВА СМЈЕРА

Унутар групе домаћинстава која се баве агротуризмом, поново се издвајају двије групе домаћинства која се туризмом баве у селима, и катунска домаћинства која се баве сточарством, високо на планинама.

- По нашем суду оно што је репрезентативна група домаћинстава за Црну Гору су управо та из сектора агротуризма, из разлога што су та домаћинства аутентична, традиционална, што служе храну високог квалитета произведену у непосредном окружењу. Црна Гора увози знатан удио хране, и у туристичком сектору се не можемо баш похвалити локално произведеном храном, осим управо у овим домаћинствима. С друге стране, спајати пољопривреду малог обима са туризмом је изузетно значајна ствар за локално становништво, јер мали произвођач када се нађе на тржишту није увијек конкурентан јер има мале количине производа сезонског карактера, па је продаја на кућном прагу најисплативија опција кажу из Удружења додајући да су зато мишљења да агротуризам треба да буде стратешки правац развоја туризма на сјеверу јер доноси вишеструке користи и за туризам и за пољопривреду.

- Приходи остају на локалу, а све то доприноси успоравању негативног демографских трендова. Зато бисмо вољели видјети значајне стимулативне мјере које ће мотивисати локално станвништво да се активирају у правцу нуђења услуга у области агротуризма. Када се о томе говори, најчешће нам се каже да је управо IPARD начин да се поспјеши рурални туризам. Нијесмо имали увид у укупне листе одобрених IPARD средстава за развој руралног туризма, али смо прегледали сајт Министарства пољопривреде, јер се тамо објављују тендери за кориснике, и тако смо посредно могли видјети узорак корисника којима су одобрена средства кажу из Удружења. Наводе да тамо нијесу нашли ниједно једино домаћинство из њиховог удружења, јер нијесу типични IPARD корисници.

IPARD КОРИСНИК ЈЕ БИЗНИС

- Типичан IPARD корисник је бизнис, обично су то етно села и већи комплекси, ријетко су то истински пољопривредни произвођачи. Тако да се испоставља да су најзначајнија средства за рурални туризам издвојена за можда нестратешке активности, код оних бизниса који су довољно добростојећи да могу да се баве толиким улагањима и чекају на повраћај. С нама то није случај наводи из Удружења. Они закључују да су мјере подршке које издваја Министарство туризма практично једини механизам подршке за домаћинства њиховог обима, а да су те мјере недовољне.

- Обично је Министарство у претходним годинама издвајало у просјеку 50.000 годишње, а радује нас чињеница да ће ове године буџет бити 100.000 евра. Али понављамо, то је недовољно за праве помаке у овом сектору. Притом, средства се издвајају за оне који су већ регистровани, што значи већ задовољавају услове да примају госте, а имамо знатан број домаћинстава која немају довољно средстава да сами уложе у унапређење услова за бављење туризмом, поготово на катунима гдје највише треба да се уложи зато што су то off-greed зоне, па таква домаћинства остају ван мјера подршке кажу из Удружења сматрајући да би и Министарство пољопривреде требало да агробуџетом планира средства за оваква унапређења, јер агробуџет треба да припрема кориснике за будуће IPARD мјере, а њима су оне на дуги рок још увијек недостижне.

Извор: Побједа

Фото: Unsplash